Milanka Kovačević je novinarka i glavna urednica Direkt portala
Svojim istraživačkim radom i istrajnošću Milanka Kovačević se zalaže za bolje društvo i novinarsku zajednicu. Novinarka je više od 20 godina. Počela je na lokalnom radiju, a danas piše za veliki broj online medija. U analitičkim i istraživačkim tekstovima bavi se temama od javnog interesa: korupcijom, tokovima javnog novca, nasiljem, zaštitom životne sredine te marginalizovanim grupama.
Sa kojim izazovima se suočavate kao braniteljica ljudskih prava?
MILANKA KOVAČEVIĆ: Budući da sam novinarka, sebe doživljavam pre kao neko ko omogućava da se čuje glas obespravljenih ili čija su prava povređena. Ponekad se osećam bespomoćno kada izveštavam o agoniji ljudi čija se prava sistemski krše. Iako je bitno ukazivati na ove probleme, istovremeno teško pada saznanje da je malo šta moguće da se uradi da se stvari promene. Jedan od izazova je i apatija javnosti koja je neretko indiferentna prema kršenju prava ne shvatajući da ćemo se svi, pre ili kasnije, naći u ulozi obespravljenog ili žrtve.
Šta smatrate da je vaš najveći doprinos u dosadašnjim aktivnostima kao braniteljice ljudskih prava?
MILANKA KOVAČEVIĆ: Moj najveći doprinos leži u preimućstvu da, baveći se novinarstvom, osvetlim nepravde i informišem javnost o izazovima sa kojima se suočavaju ljudi čija se prava ugrožavaju, a posebno onima koji su zanemareni ili ignorisani u našem društvu. Verujem da novinarstvo može biti moćno oružje za promene i nadam se da dajem svoj doprinos u toj borbi.
Koji je vaš moto ili motivacija da branite ljudskih prava?
MILANKA KOVAČEVIĆ: Često razmišljam o tome koliko je važno da nam deca odrastaju uz bajke. Onda nikada neće imati dilemu na čiju stranu treba da se svrstaju i, čak i kao odrasli, lako će razlikovati dobro od zla. Dakle, pravda treba da bude dostupna svima, bez obzira na poziciju u društvu. Nepravda i svest o nejednakim šansama u društvu mene teraju da se borim za one koji nemaju mogućnost da se zauzmu za sebe.
Kakvo je stanje po pitanju ljudskih prava u BiH i šta se može učiniti da budu bolja?
MILANKA KOVAČEVIĆ: Pitanje je kompleksno, ali ukratko mogu reći da se, ono što garantuju zakoni, u praksi ne primenjuje. Živimo u zemlji u kojoj važi zakon jačeg. U kojoj su mizoginija, nasilje i diskriminacija sveprisutni. Ono što obeshrabruje je da je društvena klima ovde takva da sputava snage koje bi da to menjaju nabolje. I dalje važi ono što je davno primetio Duško Radović da bi svi želeli da budu bolji, ali da niko neće prvi da počne. Možda je ključ u obrazovanju. Svedočimo jednom istorijskom preobražaju koji se dešava u Srbiji. Pokazuje da mladi i dalje imaju ideale i žele pravdu. Taj proces preporoda je, nadam se, nezaustavljiv i priželjkujem da bude inspiracija svima da popravljaju sebe i sistem u kojem žive. Prvi korak je da se ne pristaje na nepravdu učinjenu prema vama nego i prema onima oko vas.
