Протести или демонстрације обично представљају јавно изражавање приговора, неодобравања или неслагања према некој идеји, поступању или непоступању.
Kао такви они су заштићени слободном окупљања, која представља једно од основних људских права. Ова слобода је заштићена Уставном Републике Српске и Уставом Босне и Херцеговине, као и међународним актима као што су Kонвенција за заштиту људских права и основних слобода, Међународни пакт о грађанским и политичким правима или Универзална деклараија о људским правима.
Како каже Институција омбудсмана у свом Извјештају, слoбoдa oкупљaњa представља основнo људскo прaвo кoje мoжe бити уживaнo сaмoстaлнo или кao диo групe, регистрованих и нeрeгистрoвaних удружeњa, прaвних лицa и осталих. Oкупљaњa мoгу служити мнoгим сврхaмa, укључуjући и изрaжaвaње рaзличитих, нeпoпулaрних или мaњинских стaвoвa или мишљeњa.
Дакле, најважнија ствар је да свако има право на слободу мирног окупљања! Међутим, ово није апсолутно право. Тако се овом праву не смију постављати никаква ограничења, осим оних, како нпр. наводи Европска конвенција, која су прописана законом и неопходна у демократском друштву у интересу националне безбједности или јавне безбједности, ради спречавања нереда или криминала, заштите здравља или морала, или ради заштите права и слобода других.
Па како се организује протест у Републици Српској?
Јавно окупљање је регулисано примарно Законом о јавном окупљању Републике Српске из 2008. године. Овим законом уредила су се јавна окупљања грађана ради јавног изражавања политичких, социјалних и других увјерења и интереса, начин организовања мирних окупљања и јавних протеста и других јавних скупова.
Шта је „примјерен простор” за одржавање скупа?
Закон јавно окупљање посматра као свако организовано окупљање грађана које се одржава на за то примјереном простору.
Простор који је примјерен за јавни скуп је свако јавно мјесто које је приступачно и погодно за окупљање лица чији број и идентитет није унапријед одређен и на коме окупљање грађана не доводи до угрожавања права других лица, јавног морала, безбједности људи и имовине, здравља људи и ометања јавног саобраћаја.
Простор примјерен за јавни скуп је и простор на којем се одвија јавни саобраћај када је могуће додатним мјерама обезбиједити привремену измјену режима саобраћаја, као и заштиту здравља и безбједност људи и имовине.
Град и општина одређују конкретно који је то простор.
Грађани могу организовати и јавни скуп у покрету који се одвија као кретање учесника јавног скупа на одређеном простору.
На јавном скупу је забрањено позивање и подстицање на употребу насиља, као и на националну, расну, вјерску или другу мржњу или нетрпељивост.
Мирна окупљања могу да организују правна или физичка лица, а када окупљање организује група грађана или више правних лица, организатор је дужан да одреди заступника.
На којем простору се не може одржати протест?
Мирно окупљање законом није допуштено одржати на одређеним просторима. Тако се окупљање не смије одржати:
- у близини болница, на начин да омета приступ возилима хитне помоћи;
- у близини дјечјих вртића и основних школа, док у њима бораве дјеца;
- у националним парковима и заштићеним парковима природе, осим мирних окупљања која имају за циљ популаризацију заштите природе и човјекове околине, као и обиљежавање значајних историјских датума;
- у близини споменика културе, ако би то могло проузроковати уништење или оштећење заштићене вриједности;
- на магистралним, регионалним и локалним путевима на начин којим се угрожава безбједност саобраћаја;
- у близини објеката који се посебно обезбјеђују на удаљености најмање 50 метара од њих.
Пријава за одржавање окупљања
Законом је одређено да је потребна пријава за одржавање мирног окупљања.
Организатор, односно његов заступник, дужан је да поднесе пријаву најкасније пет дана прије почетка одржавања мирног окупљања.
Пријава се подноси Министарству унутрашњих послова Републике Српске – организационој јединици на чијем подручју се намјерава одржати мирно окупљање.
Ипак, изузетно је дозвољено, из нарочито оправданих разлога, да се пријава поднесе најкасније 48 сати прије почетка одржавања мирног окупљања, уз образложење непријављивања у року.
Пријава за одржавање окупљања треба да садржи одређене елементе. Ти елементи су:
- програм и циљ мирног окупљања;
- податке о мјесту и времену одржавања и трајања;
- процјену броја учесника;
- податке о организатору или његовом заступнику;
- личне податке руководиоца мирног окупљања;
- податке о мјерама које организатор предузима за одржавање реда и мира;
- списак редара са њиховим личним подацима.
Kада је у питању пријава мирног окупљања у покрету, она треба да садржи и детаљно одређену трасу кретања, мјесто поласка и мјесто завршетка, као и начин кретања учесника (пјешке, возилима, комбиновано).
Ако мирно окупљање захвата и површину пута, због чега би саобраћај био обустављен или ометан, организатор је дужан да приложи и одобрење надлежног органа у складу са Законом о основама безбједности саобраћаја на путевима у БиХ.
Шта ако се окупљање забрани?
Министарство унутрашњих послова рјешењем може забранити одржавање мирног окупљања, ако:
- је усмјерено на угрожавање Уставом утврђеног поретка;
- није благовремено и уредно пријављено;
- је пријављен на просторима на којима се у складу са законом не може одржавати;
- су циљеви неспорно усмјерени на кршење загарантованих слобода и права човјека или због различитих националних, расних, вјерских или културних осјећања и припадности могу подстаћи на насиље;
- постоји стварна опасност да би одржавањем мирног окупљања била угрожена безбједност људи и имовине или би дошло до озбиљне опасности од насиља или до нарушавања јавног реда и мира у већем обиму;
- је то потребно ради спречавања угрожавања здравља људи, на захтјев органа државне управе надлежног за послове здравства.
Ово рјешење се мора се донијети најкасније 24 сата прије пријављеног почетка одржавања мирног окупљања.
Против овог рјешења организатор може изјавити жалбу, коју је надлежни орган (Министарство унутрашњих послова Републике Српске – организациона јединица на чијем подручју се намјерава одржати мирно окупљање) дужан да са списима одмах достави министру унутрашњих послова Републике Српске.
Међутим, ова жалба не одлаже извршење рјешења.
Рјешење по жалби мора се донијети и доставити организатору најкасније у року од 24 сата од пријема жалбе. Ипак, уколико министар у утврђеном року не одлучи по жалби, може се одржати мирно окупљање.
Против овог рјешења може се покренути управни спор пред надлежним судом.
Обавезе организатора и учесника окупљања
Организатор окупљања има одређене обавезе у вези са њим. Тако је он дужан да обезбиједи ред и мир на мирном окупљању. Поред тога, дужност организатора је да обезбиједи довољан број редара, односно лица за вршење послова одржавања реда и мира на мирном окупљању и да предузме одговарајуће мјере медицинске заштите и заштите од пожара.
Организатор може обављање послова на одржавању реда и мира повјерити агенцији за обезбјеђење лица и имовине.
Такође, организатор је дужан да омогући несметан пролазак возилима полиције, хитне помоћи и ватрогасним возилима.
Учесницима мирног окупљања забрањено је уношење алкохолних пића и ношење предмета погодних за наношење повреда. Уз то, учесници мирног окупљања не смију носити униформе, дијелове униформе, одјеће или других обиљежја којима се позива или подстиче на оружане сукобе или употребу насиља, националну, расну, вјерску или другу мржњу или нетрпељивост.
Руководилац окупљања и редари
Организатор је дужан да одреди руководиоца мирног окупљања који ће да врши надзор над одржавањем мирног окупљања и усмјерава рад редара.
Организатор одређује и редара који врши послове одржавања реда и мира на мирном окупљању. За вријеме обављања редарских послова редар је дужан да носи прслук флуоресцентне боје са видљивим натписом „РЕДАР”.
Редар је дужан да за вријеме вршења редарских послова штити учеснике мирног окупљања и имовину која се налази на простору на којем се одржава мирно окупљање. Дужност редара је и да одмах обавијести овлашћено службено лице надлежног органа о учеснику мирног окупљања који носи оружје или предмете погодне за наношење повреда. Такође, редар је дужан да овлашћеном лицу пружи податке о лицу које је нарушило ред и мир.
Редар треба и да изврши преглед лица које улази у простор на којем се одржава мирно окупљање, усмјерава кретање учесника на мирном окупљању и обавијести овлашћено службено лице надлежног органа о учеснику мирног окупљања који је по његовој процјени у алкохолисаном стању, носи предмете погодне за наношење повреда или може нарушити ред и мир на мирном окупљању.
Kада окупљање може да се прекине
Овлашћена службена лица надлежног органа овлашћена су према закону да спријече или прекину мирно окупљање, ако:
- је усмјерено на угрожавање Уставом утврђеног поретка;
- се учесници позивају или подстичу на оружани сукоб или насиље, националну, расну, вјерску или другу мржњу или нетрпељивост;
- наступи стварна и директна опасност од насиља или других облика нарушавања јавног реда и мира у већем обиму;
- наступи стварна или директна опасност по здравље учесника или других људи;
- његово одржавање није пријављено или је забрањено;
- се одржава на мјесту које није наведено у пријави;
- редари не могу одржати ред и мир.
Овлашћено службено лице надлежног органа треба да наредбу о прекиду мирног окупљања саопшти руководиоцу мирног окупљања.
Руководилац мирног окупљања је онда дужан да учесницима мирног окупљања саопшти да је мирно окупљање прекинуто и да затражи да се мирно разиђу.
Претјерана рестриктивност закона
Постојећи Законом о јавном окупљању је превише рестриктиван и не дефинише на најбољи начин слободу окупљања, онако како би она требало да буде уоквирена у складу са међународним стандардима људских права.
Апсолутно је јасно да при понашању институција и надлежних лица према грађанима који желе да се окупе, морају да се поштују и међународни правни стандарди. Тако, у постојећем закону тренутно не постоји термин „спонтано окупљање”, а нпр. према Смјерницама везаним за слободу окупљања које су објавили Кaнцeлaриja зa дeмoкрaтскe институциje и људскa прaвa Oргaнизaциje зa бeзбjeднoст и сaрaдњу у Eврoпи (ODIHR) и Венецијанска комисија, док год су окупљања мирна, не би смјело да долази до њихове забране или прекида, макар она и не била пријављена, јер то представља непропорционално мијешање у слободу окупљања.
Дакле, чак и уколико до пријаве не дође у одређеним случајевима, уколико је скуп миран и не постоји пријетња по јавну безбједност, полиција не би требало да га спречава или „разбија”, тако поштујући демократске међународне правне стандарде.
Такође, Европски суд за људска права је у случају Букта и други против Мађарске навео да у одређеним случајевима окупљања не би требало ограничавати, уколико се на њима не дешавају нелегалне активности, чак и када се не пошаље обавјештење надлежним органима да ће окупљања бити.
Поред тога, надлежним органима би требало да се шаље „прeтхoднa oбaвиjeст” о протесту кaкo би им сe oмoгућилo да oмoгућe oдржaвaњe oкупљaњa. Зато би било добро осигурати дa сe схвaтaњe пojмa „приjaвa” oднoси нa систeм oбaвjeштaвaњa, a нe oдoбрaвaњa окупљања. Као што су навели омбудсмани у својим препорукама, неопходно је да постоји прeсумпциja у кoрист oдржaвaњa скупa, те тако оно што ниje зaбрaњeнo трeбa да се сматра дозвољеним.
И само тражење oд oргaнизaтoрa jaвних oкупљaњa дa „приjaвa” сaдржи дeтaљнe инфoрмaциje o окупљању је превише ограничавајућа и није пoтрeбна у дeмoкрaтскoм друштву, како сувише oптeрeћуjе oргaнизaтoрa ствaримa кoje oн мoждa нeћe мoћи испунити, a поред тога мoжe и oдврaтити oргaнизaтoрe oд oдржaвaњa мирног oкупљaњa. Спeциjaлни извjeстилaц Уjeдињeних нaциja зa слoбoду oкупљaњa је у овом погледу изразио свој став те навео да обавјештење организатора нe би трeбaлo да укључује било какве дoдaтнe инфoрмaциje oсим дaтумa, врeмeнa, трajaњa и лoкaциje окупљања, тe имeнa и кoнтaкт пoдaтaкa организатора.
Проблематична су и тражење oд oргaнизaтoрa oкупљaњa дa прeдузимaју мjeрe зa oбeзбjeђивaњe jaвнoг рeдa и мирa, како се њима тако практично пребацује oдгoвoрнoст зa прoвoђeњe зaкoнa. Одгoвoрнoст у вези са обезбјеђивањем јавног реда и мира свакако стоји на надлежним органима, a нe нa ономе ко организује окупљање.
Када су у питању ограничавања слободних окупљања, она морају бити пропорционална, те држава треба да користи најблажу мjeру зa пoстизaњe лeгитимнoг циљa. Тако, не би требало да се окупљања ограничавају на основу мањих проблема везаних за њих, него само у случајевима тежег кршења закона.
Битно је за напоменути да нити једна критикa влaсти или пoступaњa држaвних службeникa никaдa нe би трeбaло да прeдстaвљa дoвoљaн oснoв зa нaмeтaњe oгрaничeњa слoбoдe мирнoг oкупљaњa. Наиме, грaницe дoпустивe критикe су много ширe када је у питању критика власти него у oднoсу нa привaтнoг грaђaнинa.
Генерално гледано, у Закону о јавном окупљању Републике Српске је потребно пojeднoстaвити прoцeдурe приjaвљивaњa тако дa сe увeду дoбрe прaксe и прeпoрукe мeђунaрoдних тиjeлa, као и измијенити све релевантне одредбе како би се направио добар оквир за слободна окупљања.
Извори; За више информација погледати:
Устав Босне и Херцеговине – Анекс IV Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини, [преговори започети у Дејтону 21. новембра 1995, а споразум потписан у Паризу 14. децембра 1995]
Устав Републике Српске, [Службени гласник Републике Српске, бројеви 21/1992, 28/1994, 8/1996, 13/1996, 15/1996, 16/1996, 21/1996, 21/2002, 31/2002, 31/2003, 98/2003 и 115/2005]
Закон о јавном окупљању Републике Српске, [Службени гласник Републике Српске, број 118/2008]
Закон о основима безбједности саобраћаја на путевима у Босни и Херцеговини, [Службени гласник Босне и Херцеговине, бројеви 6/2006, 75/2006, 44/2007, 84/2009, 48/2010, 48/2010, 18/2013, 8/2017, 89/2017 и 9/2018]
Kонвенција за заштиту људских права и основних слобода (Convention for the Protection of Human Rights and Fundamental Freedoms), [Council of Europe, European Treaty Series Nos. 005, 009, 044, 045, 046, 055, 114, 117, 118, 140, 146, 155, 177, 187, 194, 204, 213 and 214]
Универзална декларација о људским правима (Universal Declaration of Human Rights), United Nations General Assembly, [A/RES/217, 1948]
Међународни пакт о грађанским и политичким правима (International Covenant on Civil and Political Rights), [United Nations General Assembly, 2200A (XXI), 1966, Treaty Series, vol. 999]
Report of the Special Rapporteur on the Rights to Freedom of Peaceful Assembly and of Association, Maina Kiai, [A/HRC/23/39]
Слобода вјере или увјерења и безбједност: Смјернице за израду политика, [ОЕБС/ОДИХР: 2019]
Guidelines on Freedom of Peaceful Assembly, [OSCE/ODIHR, Warsaw: 2010]
Специјални извјештај о праву на слободу мирног окупљања, [Институција омбудсмена/омбудсмана за људска права Босне и Херцеговине, Бања Лука: 2020]
Bukta and Others v. Hungary, [Application no. 25691/04, 17 July 2007]
Текст је настао захваљујући подршци од стране European Endowment for Democracy.
Насловна фотографија: Протести, [Аутори: Слађан Томић/Дејан Лучка]
Текст је преузет са сајта Дејана Лучке са адресе: https://dejanlucka.com/kako-da-organizujes-protest-u-skladu-sa-pravom/
