Skip to content Skip to footer

Kako se žaliti Evropskom sudu za ljudska prava?

Veoma često možemo da čujemo izjave „to je moje ljudsko pravo”, „idem do Strazbura” ili „tjeraćemo se sve do Suda za ljudska prava”. One se upotrebljavaju bukvalno svakodnevno, od strane komšija koji se svađaju oko međe ili braće koja se sude ko ima veće pravo na kuću, preko političara koji se bore za glasove, pa do pojedinaca koji su privedeni u policijsku stanicu.

Međutim, da li svi oni imaju pravo na zaštitu ljudskih prava?

Ko, kako i kada se uopšte može obratiti Evropskom sudu za ljudska prava?

O čemu sudi Evropski sud?

Evropski sud za ljudska prava ima nadležnost za odlučivanje da li se poštuju obaveze iz Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (The Convention for the Protection of Human Rights and Fundamental Freedoms). Ova konvencija je kod nas poznatija pod nazivom Evropska konvencija o ljudskim pravima.

Evropska konvencija je međunarodni instrument za zaštitu ljudskih prava koji je potpisan u Rimu 1950. godine, a na snagu je stupio tri godine kasnije. Osnovni tekst Konvencije je više puta dopunjen protokolima u kojima su navođena nova prava.

Kada su u pitanju Republika Srpska i Federacija Bosne i Hercegovine, odnosno Bosna i Hercegovina, ova Konvencija je veoma značajan instrument za zaštitu ljudskih prava. Prava i slobode predviđene Evropskom konvencijom i njenim protokolima direktno se primjenjuju u BiH, te imaju prioritet nad svim drugim zakonima. Zakoni bi, takođe, trebalo da budu usklađeni sa njom.

Pored toga, za primjenu Konvencije nije potrebno da se donesu posebni propisi, jer se ona primjenjuje po samom Ustavu BiH, a pojedinac se pri zaštiti svojih prava može direktno pozivati na nju. Evropska konvencija je ratifikovana 2002. godine, čime je BiH ušla u evropski sistem zaštite ljudskih prava, a njeni građani su dobili mogućnost da se obrate predstavkom aplikanta upravo Evropskom sudu za ljudska prava.

Svi nivoi vlasti dužni su da poštuju odredbe iz Evropske konvencije prije svih zakona u državi, kada su u pitanju ljudska prava, jer je Konvencija postala dio unutrašnjeg pravnog sistema, što znači da je obavezujuća za sve domaće sudove i ostale državne organe. Ovo je naročito bitno u slučaju kontradiktornosti i nesaglasnosti Evropske konvencije i domaćih zakona.

U postupcima pred javnim organima građani se mogu direktno pozivati na Evropsku konvenciju i na sudsku praksu Evropskog suda. Presude Evropskog suda su u stvari tumači teksta Evropske konvencije, pomoću kojih se ona razrađuje i objašnjava. Sve presude Evropskog suda u sebi sadrže precedentne standarde „koji imaju status obavezujućih pravnih normi”, ali one su takođe i put prema kome se Evropska konvencija posmatra kao živi instrument koji se mora tumačiti u svjetlu današnjih uslova.

Ko se može žaliti Evropskom sudu?

Za zaštitu prava koja proizilaze iz Evropske konvencije potrebno je obratiti se Evropskom sudu za ljudska prava predstavkom aplikanta (koja se još na različitim mjestima naziva i aplikacija ali i pritužba, zahtjev, žalba, predstavka itd.), koju podnose pojedinci ili organizacije.

Svaki građanin BiH može podnijeti aplikaciju Evropskom sudu u Strazburu ako smatra da je lično i neposredno žrtva povrede prava predviđenih Evropskom konvencijom i njenim protokolima, s tim da onaj ko se žali ne mora imati državljanstvo entiteta ili BiH.

Potrebno je da je povrede prava iz Evropske konvencije na koja se lice žali, počinila jedna od država potpisnica Konvencije putem svojih javnih vlasti kroz jedno ili više djela.

Uslovi i rok za aplikaciju

Podnosilac predstavke aplikanta mora biti neposredno i lično žrtva povrede prava koja prijavljuje. Ne postoji mogućnost uopštene žalbe na određeni zakon ili postupak zato što je nepravedan, loš ili neustavan.

Takođe, ne postoji mogućnost žalbe u ime drugih osoba, osim ako ta lica nisu jasno naznačena, a podnosilac predstavke je njihov zastupnik. Za više o ovom i drugim pitanjima o samom popunjavanju predstavke je dobro pogledati Uputstvo za popunjavanje obrasca predstavke.

Predstavku može podnijeti fizičko i pravno lice.

Onaj ko šalje predstavku mora prethodno iskoristiti sve pravne lijekove koji su mogli riješiti situaciju na koju se žali u BiH. Dakle, nadležnim organima u državi se mora prvenstveno pružiti prilika da isprave povrede prava. U nekom građanskom postupku u Srpskoj to može izgledati ovako: kada osnovni sud donese svoju presudu, pravni lijek na njegovu presudu je žalba okružnom sudu, revizija se izjavljuje Vrhovnom sudu Republike Srpske, a apelacija Ustavnom sudu BiH je posljednja instanca koju treba proći prije apliciranju Evropskom sudu.

Ovo pravilo se primjenjuje uz određen stepen fleksibilnosti, koji nije suviše širok. Podnosioci predstavke dužni su da iscrpe samo one unutrašnje pravne lijekove koji su im teorijski i praktično na raspolaganju u predmetnom vremenu i putem kojih sami mogu neposredno da pokrenu postupak, što znači da to moraju biti pravni lijekovi koji su dostupni, koji mogu obezbijediti pravno zadovoljenje u odnosu na njihove pritužbe i koji imaju razumne izglede za uspjeh.

Ipak, nije dovoljno samo iskoristiti ove pravne lijekove, jer se prilikom žalbi moraju jasno iskazati kršenja odredbi Evropske konvencije na koja se žali podnosilac predstavke.

Od dana pravosnažnosti odluke najvišeg pravosudnog tijela u državi (uglavnom: Ustavnog suda BiH), podnosiocu predstavke je na raspolaganju rok od četiri (4) mjeseci za podnošenje predstavke. Po isteku tog roka, Evropski sud neće prihvatiti predstavku. Rok od četiri mjeseca, u principu, kako navodi spomenuto Uputstvo teče od datuma kada je donijeta odluka najvišeg nadležnog domaćeg suda ili organa vlasti ili od kada je takva odluka dostavljena.

Protiv koga se podnosi predstavka

Predstavka aplikanta se može podnijeti protiv jedne ili više država vezanih Evropskom konvencijom koja je ili koje su prekršila/e odredbe Konvencije.

Jedna ili više osporavanih radnji moraju poticati od organa javne vlasti te ili tih država. Evropski sud se ne bavi pritužbama protiv pojedinaca ili privatnih subjekata, kao što su privredna društva.

Isto tako, Evropskom sudu se ne može žaliti zbog kršenja nekog drugog međunarodnog dokumenta koji nije Evropska konvencija, kao što su Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima ili Međunarodni pakt o ekonomskim i socijalnim pravima. Evropskom sudu se žali isključivo na povrede ljudskih prava koja su navedena u Evropskoj konvenciji.

Kako se podnosi predstavka

Evropskom sudu se obraća slanjem propisno popunjenog i potpisanog obrasca predstavke aplikanta, koji se može skinuti na internet stranici Evropskog suda.

Predstavka može biti napisana na jednom od službenih jezika Evropskog suda (engleskom ili francuskom), ali i na jezicima koji su u upotrebi u BiH. Dakle, predstavka može biti napisana na jeziku srpskog, hrvatskog ili bošnjačkog naroda.

U obrascu aplikacije je potrebno pažljivo i čitko popuniti sve rubrike koje se odnose na slučaj onoga ko podnosi predstavku, potpisati ga i poslati što je prije moguće, zbog roka od četiri mjeseca, usljed čijeg proteka neće biti moguća zaštita prava. Obrazac se skida u PDF formatu i moguće ga je popuniti na kompjuteru. Pritužbe bi trebalo da budu zasnovane na pouzdanim dokazima, one se moraju obrazložiti tako što će biti jasno opisane i potkrepljene „dokumentima, odlukama, ljekarskim izvještajima, izjavama svjedoka te drugim odgovarajućim materijalom”.

Dakle, predstavka se ne može poslati mejlom, faksom ili preko WhatsAppa ili Vibera, te bi nakon popunjavanja predstavke i njene štampe obrazac sa kopijama dokumentima trebalo poslati preporučenom poštom na adresu Evropskog suda:

The Registrar

European Court of Human Rights

Council of Europe

67075 Strasbourg Cedex

France

Dakle, Evropski sud će uzeti u obzir jedino original obrasca predstavke koji je poslat redovnom poštom. Takođe, nije potrebno lično dolaziti u Strazbur da se slučaj iznese usmeno, jer isti tako neće biti brže razmotren.

Veoma je bitno i da se ne prave greške pri popunjavanju predstavke, pa je poštovanje propisane forme veoma bitna stvar da bi Evropski sud uzeo u obzir aplikaciju.

U ovoj fazi postupka, nije potrebno imati advokata za zastupanje, ali ga je dobro imati upravo zbog mogućih grešaka pri popunjavanju obrasca predstavke. Naravno, to bi trebalo da bude advokat koji je verziran za pravo ljudskih prava i koji ima iskustva u komunikaciji sa Evropskim sudom. Spisak advokata koji zastupaju građane u BiH se može naći na sajtovima advokatskih komora Republike Srpske i Federacije BiH.

U izuzetnim okolnostima, Evropski sud može naložiti privremene mjere, kada je podnosilac predstavke izložen ozbiljnom riziku da će mu biti nanesena fizička šteta.

Podnosilac predstavke će biti informisan pisanim putem o svakoj odluci koju Evropski sud donese. Ispitivanje spisa je besplatno i pojedinac snosi samo vlastite troškove, kao što su npr. troškovi prepiske.

Advokat će biti potreban podnosiocu predstavke čim predstavka bude dostavljena vladi, dakle onda kada Evropski sud prihvati predstavku i kada uđe u njeno rješavanje.

Kako teče postupak pred Evropskim sudom

Evropski sud najprije ispituje da li je predstavka aplikanta prihvatljiva. To znači da predmet mora zadovoljiti određene uslove iz Evropske konvencije. Ako ti uslovi ne budu ispunjeni, predstavka će biti odbačena i o njoj se neće raspravljati.

Ako su predstavka ili jedan od navoda proglašeni neprihvatljivim, ova odluka je konačna i neopoziva. Ako su predstavka aplikanta ili jedan od navoda proglašeni prihvatljivim, Evropski sud podstiče podnosioca predstavke i državu na čije se postupanje podnosilac žali da postignu nagodbu.

U slučaju da nagodba nije postignuta, Evropski sud ocjenjuje da li je ili nije došlo do kršenja odredbi Konvencije. Ako Evropski sud ustanovi kršenje odredbi Evropske konvencije, može podnosiocu predstavke aplikanta dodijeliti pravično zadovoljenje koje se sastoji u finansijskoj nadoknadi štete.

Ukoliko Evropski sud ustanovi da nije došlo do povrede prava navedenih u Konvenciji, podnosilac predstavke neće morati platiti nikakve dodatne troškove.

Kada ustanovi da je određena država povrijedila jedno ili više prava Evropski sud donosi presudu, koja ima obavezujuću snagu i država na koju se presuda odnosi se obavezuje da će je izvršiti.

Šta Evropski sud ne radi!

Evropski sud nema nadležnost poništavanja domaćih odluka ili ukidanja zakona u državama članicama. Ipak, sudske presude su uticale i utiču na promjenu zakona i postupanja u određenim državama.

Tako je Ujedinjeno Kraljevstvo zakonom zabranilo fizičko kažnjavanje u državnim školama, Grčka usvojila dopune zakona o lišavanju slobode prije suđenja, a Austrija modifikovala mnoge odredbe Uputstva o postupanju sa zatvorenicima u bolnicama. Bosna i Hercegovina bi zbog presuda Evropskog suda u slučajevima izborne diskriminacije, kao što su Sejdić i Finci protiv BiH, Pilav protiv BiH, Zornić protiv BiH i sl. takođe trebalo da mijenja svoje propise.

Veoma je bitno za naglasiti da se Evropski sud ne ponaša kao viši sud u odnosu na domaće sudove i ne nalazi se na vrhu u hijerarhiji sudova u državi.  

Evropski sud ne presuđuje ponovo predmete i nema nadležnost da poništi, preinači ili revidira presude domaćih sudova. Zadatak Evropskog suda nije da preispituje zaključke redovnih sudova u pogledu činjeničnog stanja i primjene materijalnog prava, već da ispituje da li je došlo do kršenja ljudskih prava.

Evropski sud prima desetine hiljada pritužbi svake godine i nema mogućnost da razmatra „trivijalne pritužbe, one koje se ponavljaju a nemaju nikakvog smisla, kao ni one koje ne spadaju u vrstu slučajeva koje bi jedan međunarodni nadzorni organ trebalo da razmatra”. Takve pritužbe se mogu odbiti kao zloupotreba prava na podnošenje pritužbe, što se takođe može dogoditi i ako podnosioci predstavke „koriste neprimjeren, uvredljiv ili neprijatan rječnik”. Pored toga, više od 90% predstavki bude odbačeno kao neprihvatljivo i to često zbog toga što se podnositelji aplikacije žale na ishod postupka pred domaćim organima, a ne na konkretno kršenje nekog od ljudskih prava.

Izvori; za više o ovoj temi pogledati:

Convention for the Protection of Human Rights and Fundamental Freedoms – ECHR, [Council of Europe, European Treaty SeriesNos. 005, 009, 044, 045, 046, 055, 114, 117, 118, 140, 146, 155, 177, 187, 194, 204, 213 and 214]

Ustav Bosne i Hercegovine – Aneks IV Opšteg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini – Ustav BiH, [pregovori započeti u Dejtonu 21. novembra 1995, a sporazum potpisan u Parizu 14. decembra 1995]

Dejan Lučka, Ljudska prava u Bosni i Hercegovini 25 godina nakon „Dejtona” (Lijek za krvavi sukob kao današnji temelj ljudskih prava), [Friedrich-Ebert-Stiftung, Sarajevo: 2020]

Dejan Lučka, Kako zaštititi svoja ljudska prava? – KZSLJP, [Banjalučki centar za ljudska prava i Friedrich Ebert Stiftung, Banja Luka: 2016]

Elma Arifagić-Veledar, AIRE centar, „Praksa Evropskog suda za ljudska prava u odnosu na Bosnu i Hercegovinu”, Pravna hronika, [Visoko sudsko i tužilačko vijeće Bosne i Hercegovine, AIRE centar: 2015]

Monica Macovei, Freedom of Expression – A Guide to the Implementation of Article 10 of the European Convention on Human Rights, [Directorate General of Human Rights – Council of Europe: 20042]

Loizidou v. Turkey, [Application no. 15318/89, 23. 3. 1995]

Praktični vodič  kroz uslove prihvatljivosti, [Council of Europe/European Court of Human Rights, 2019]

Your Application  to the ECHR: How to Apply and How Your Application  is Processed, [European Court of Human Rights, https://www.echr.coe.int/documents/d/echr/your_application_eng]

Chart of Signatures and Ratifications of Treaty 005, [https://www.coe.int/en/web/conventions/full-list?module=signatures-by-treaty&treatynum=005]

Упутствo за попуњавање обрасца представке

Tekst je nastao zahvaljujući podršci od strane European Endowment for Democracy.

Naslovna fotografija: Evropski sud za ljudska prava – Richard Rogers Partnership and Atelier Claude Bucher Architectes, [Autor: Dejan Lučka]

Tekst je preuzet sa sajta Dejana Lučke sa adrese: https://dejanlucka.com/kako-se-zaliti-evropskom-sudu-za-ljudska-prava/

Skip to content