Skip to content Skip to footer

Предани коментари на Нацрт закона о референдуму и грађанској иницијативи

Кућа људских права Бања Лука је предала своје коментаре на Нацрт закона о референдуму и грађанској иницијативи, који се могу прочитати у наставку текста.


Поштовани,

У складу са објављеним позивом, упућујемо коментаре на Нацрт Закона о референдуму и грађанској иницијативи(у даљем тексту: Нацрт).

Прије свега желимо да истакнемо да на службеној страници овог минстарства није постављена обавијест о јавним расправама, већ се иста налази на страници Министарства правде, иако је, у складу са Закључком број 02/1-021-1492/23од 22. децембра 2023. годинеНародне скупштине Републике Српске у вези са Нацртом закона о референдуму и грађанској иницијативи, за организовање и спровођење јавне расправе било задужено Министарство управе и локалне самоуправе.

С обзиром на такве околности, сматрамо да је у потпуности изостало правовремено и истинито обавјештавање јавности, јер је, како смо навели, према Закључку Народне Скупштине Републике Српске, организатор ове јавне расправе Министарство управе и локалне самоуправе, те је самим тим јавност очекивала да ће се ова обавијест појавити на службеној страници овог министарства. Поред тога, с обзиром да је овај закон од важности за јавност, сматрамо да се јавна расправа, поред Бање Луке, морала одржатибарем у још једном граду Републике Српске.

КОМЕНТАРИ НА ЧЛАНОВЕ

Коментар на члан 55.

Текст члана:

„Референдумско питање добило је подршку грађана ако се за њега изјаснила натполовична већина грађана која је гласала на референдуму.”

Коментар:

Добра пракса у овом смјеру би била да се одреди да је референдумско питање добило подршку грађана ако се за њега изјаснила већина од свих грађана уписаних у гласачки списак, како би свако изјашњавање на референдуму имало већи легитимитет међу грађанима и грађанкама Републике Српске.

Алтернативно гледано, уколико се не уважи наш први коментар, потребно је да у исти члан буде укључена и одредба која тренутно стоји у важећем Закону о референдуму и грађанској иницијативи (Службени гласник Републике Српске, број 42/2010; члан 35, став 1): „Референдум је пуноважан ако је на њему гласала већина грађана који имају бирачко право и који су уписани у бирачки списак.”

Коментар на члан 62.

Текст члана:

„(1) Ако се грађанском иницијативом тражи промјена Устава, закона, других прописа и општих аката из надлежности Народне скупштине, листа потписника иницијативе мора да садржи најмање 3.000 потписа грађана.

(2) Ако се грађанском иницијативом тражи промјена прописа и општих аката из надлежности скупштине града, односно општине листа потписника иницијативе мора да садржи потребан број потписа грађана уписаних у бирачки списак града, односно општине, утврђен статутом у складу са прописима локалне самоуправе.”

Коментар:

Чланом 132. Устава Републике Српске(Службени гласник Републике Српске, бројеви 21/1992, 28/1994, 8/1996, 13/1996, 15/1996, 16/1996, 21/1996, 21/2002, 31/2002, 31/2003, 98/2003 i 115/2005) је прописано да приједлог да се приступи промјени Устава Републике могу поднијети предсједник Републике, Влада и најмање 30 посланика Народне скупштине.

Чланом 76. Устава Републике Српске прописано је да право предлагања закона, других прописа и општих аката имају предсједник Републике, Влада, сваки народни посланик или најмање 3.000 бирача.

Овим члановимаУстава није предвиђено да 3.000 грађана може предложити или иницирати промјену Устава Републике Српске, те се тиме доводи у питање уставност овог члана. Да је уставотворац желио да 3.000 бирача/грађана може иницирати промјену Устава Републике Српске, он би то свакако укључио у сам текст Устава.

Свакако да је велики недостатак Устава Републике Српске што грађанима није дао право да они предложе промјене Устава, како су они носиоци власти у Републици, те би у будућности то свакако требало да се уради и да се у складу са тим и изврше измјене у релевантним законима.

Међутим, тренутно се поставља питање могуће уставности овог члана, и гледања које су и да ли постоје разлике између воље уставотворца, иницијативе и предлагања у овом смислу.

Skip to content